Глобалне демографске промене (MHR1I1)
- Врста и ниво студија: Мастер академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 7
- Семестар: 1
- Број часова: 3+0
Циљ предмета
Овај предмет има за циљ да оспособи студенте основним демографским концептима и методама за анализу развитка становништва, као и да их упозна са глобалним демографским појавама и процесима, њиховим разликама, узроцима и последицама. Развој креативности и комплекснијег погледа на демографске феномене.
Исход предмета
Познавање извора и база података о становништву.
Способност примене демографског метода у израчунавању основних показатеља развитка становништва.
Разумевање глобалних демографских појава и процеса и њихових главних одредница.
Разумевање дивергентности демографских појава и процеса у свету.
Способност идентификације улоге становништва и демографских трендова за будућност света – економски, регионални развој и животну средину у будућој перспективи.
Разумевање савремене дебате о популационој политици.
Садржај предмета
Теоријска настава
Извори података о становништву.
Базе података.
Демографски метод – примена основних демографских показатеља
Пораст светског становништва.
Промене у континенталном и регионалном размештају становништва и густини насељености.
Дивергентан демографски развитак у свету. Депопулација и супрапопулација.
Дуални модели репродукције – савремена полазирација у динамици фертилитета становништва.
Пораст очекиваног трајања живота као одреднице друштвеног развоја.
Контроверзне популационе мере.
Демографско старење као глобални феномен.
Полни састав и полне наравнотеже.
Урбанизација као глобални процес.
Популациони процеси и промене у животној средини.
Циљеви одрживог развоја УН.
Литература
Радивојевић, Б. (2018). Демографска анализа. Универзитет у Београду Економски факултет.
Нејашмић, И. (2000). Демогеографија. Становништво у просторним односима и процесима. Загреб: Школска књига.
Bloom, D. E., Canning, D. (2008). Global Demographic Change: Dimensions and Economic Significance. Population and Development Review, 34, 17–51.
Sobotka, T. (2010) Shifting parenthood to advanced reproductive ages: trends, causes and consequences. In Tremmel, J. C. (ed.) A Young Generation Under Pressure?. Springer–Verlag, Berlin–Heidelberg
Sobotka, T. (2017). Post-transitional fertility: the role of childbearing postponement in fueling the shift to low and unstable fertility levels. J. Biosoc. Sci., 49, Cambridge University Press.
Aburto, J.M. et al. (2020). Dynamics of life expectancy and life span equality. Proceedings of the National Academy of Sciences, 117(10).
Riley, J. (2001). Rising Life Expectancy: A Global History. Cambridge: Cambridge University Press
Austad, S. N. (2006). Why women live longer than men: Sex differences in longevity. Gender Medicine. vol. 3, Issue 2, pp. 79-92.
Raya, M. (2021). Demographic perspectives in research on global environmental change. Working paper WP-21-001. IIASA.
UN (2018). World Urbanization Prospects 2018. New York: United Nations, Department of Economic and Social Affairs Population Division.
UN (2018). The World’s Cities in 2018. New York: United Nations, Department of Economic and Social Affairs Population Division.
UN (2019). Population Facts: Potential impact of later childbearing on future population. New York: United Nations, Department of Economic and Social Affairs Population Division.
UN (2020). World Mortality 2019. New York: United Nations, Department of Economic and Social Affairs, Population Division.
World population trends (unfpa.org)
World Population Policies 2021: Policies related to fertility (un.org)