Социјална екологија (ZS32O4)

• Врста и ниво студија: Основне академске студије
• Статус предмета: Обавезан
• Број ЕСПБ: 3
• Семестар: 6
• Број часова: 2+1

Циљ предмета

Хронолошко и хоролошко разумевање односа у систему друштво – животна средина. Разумевање односа на релацији друштво-техника/технологија-физичко окружење, допринеће схватању узрока и последица механизама локалних, регионалних и глобалних проблема животне средине. Такође, да нема универзалног и суштинског решења за проблеме животне средине, односно локалне и глобалне одрживости. Оспособљавање за партиципирање у изради и реализацији програма студија утицаја, Локалних екололшких акционих планова и Локалних програма одрживог развоја.

Исход предмета

По завршетку курса студенти ће бити у стању да: разумеју теоријске концепције и примене у пракси знања из области социјалне екологије; сагледају, анализирају и генерализују односе и везе у сложеним ситемима природа – друштво – техника – животно окружење; анализирају и валоризују геопростор и туристички простор; разумеју каузалности раста друштвеног система и еколошких проблема; тумаче механизме еволуције и рецентних регионално и локално диференцираних проблема у животној средини.

Садржај предмета

Теоријска настава

1. Упознавање студената са: програмом предмета Социјална екологија и његовом позицијом у реализацији наставног плана студијске групе Демографија; динамиком, начином рада и реализацијом наставног плана; упутства за избор, конципирање и реализације тема семинарских радова.
2. Уводна разматрања: антички корени еколошких идеја и перцепције света; социјална екологија – настанак и развој, премет и метод проучавања, основни појмови и положај у систему наука; генеза социјалне екологије; међусобни односи социјалне екологије и других сродних дисцилина: општа екологија, глобална екологија, хумана екологија и еколошка социологија.
3. Противуречност развоја природе и друштва узрок и последица еколошких проблема: простор као ограничени ресурс и услов; стање и капацитет појединих медијума животне средине (атмосфера, хидросфера, педосфера, биосфера); растуће потребе и опадајућа доступност ресурса; промене у животној средини (дефорестрација, десертификација, ацидификација …) и еколошки капацитет простора, еколошка стопа.
4. Развојне противуречности природе и друштва: еколошки капацитет Планете и перспективе социо-економског раста и развоја; еколошка и социјална поларизација простора; еколошки отисак (раст популације и животног стандарда); коинциденција савремене економске и еколошке кризе; промена парадигме егзистенције – жи­ве­ло се од при­ро­де а од са­да се мо­ра жи­ве­ти са њом; животна средина као супер танкер и супер депонија.
5. Теоријске поставке и схватања о систему човек-друштво-животна средина: историјски развој погледа на однос човека и његове околине; грађанске теорије и приступи проблему животне средине; натуралистички (биолошки детерминизам, генетски детерминизам, социјал-органицизам); социологистички (малтузијанство, неомалтузијанство, економски детерминизам, технолошки детерминизам, еколошки детерминизам).
6. Култура и животна средина: о систему култура–друштво–животна средина; култура као основно обележје друштва и простора, култура као друштвени производ и посредник између природе и друштва; култура као фактор трансформације животне средине у складу са потребама друштва и начин прилагођавања друштва условима средине; култура као агенс деловања друштва на окружење; културни концепти као детерминанте утицаја друштва на трансформацију живих и неживих, природних и друштвених подсистема окружења; процеси културне и биолошке хомогенизације.
7. Еволуција пејзажа и системи животне средине: фазе развоја друштва и културног пејзажа (палеолитска епоха, аграрна револуција, индустријска револуција, постиндустријско друштво); системи животне средине: изворни природни предели, антропогено измењени или културно природни предели, антропогено културни или социо-економски предели).
8. Друштвена условљеност еколошке кризе: хронолошка и хоролошка анализа техничко-технолошког прогреса и утицаја друштва на животну средину и прве еколошке кризе (локално-регионално); утицај индустријског друштва и демографског раста на животну средину – зачетак глобалне еколошке кризе; еволуција еколошких проблема од преиндустријских (статичних) ка индустријским (динамичким) градовима.
9. Глобализација и животна средина: основна обележја и тенденције глобализације и утицај на окружење; глобални проблеми животне средине; глобално друштво и глобални однос према окружењу; међународне конференције и декларације, Агенда 21; еколошки императив; екоменаџмент.
10. Инфраструктура као социјална арнматура простора: инфраструктурни системи; програмирање јавне инфраструктуре; развоја капиталне јавне инфраструктуре; програми ревитализације и реконструкције; физичко и функционално стање инфраструктурних система.
11. Одрживи развој: економија и екологија; критика раста (границе раста, нулти раст, одрживи развој); генеза идеје одрживости – од шумарстава до савременог концепта одрживог развоја; институционализација концепта одрживог развоја; циљеви и критике концепта одрживог развоја; теорија и пракса одрживог развоја; границе раста и раст граница; индикатори одрживости (мо­де­л PER („pres­sion–etat–re­spon­se“ – при­ти­сак–ста­ње–ре­ак­ци­ја)).
12. Одрживи развој у пракси: еколошка историја; угашене локалне и регионалне заједнице услед еколошког колапса; промена пута до одрживости; ЛЕАП; локални акциони план одрживог развоја; локална агенда 21, очување утемељено на заједници (ОУНЗ); НЕАП.
13. Однос „дубоке“ и „плитке“ екологије, антропоцентрични и биоцентрични поглед на свет: услови настанка, развоја и савремени смисао „плитке“ и „социјалне“ екологије као нових еколошких парадигми. Еколошка свест; екозофски приступ (Naess); еколошка етика.
14. Образовање и животна средина: функције образовања; образовање у традицији и модерности; еколошка едукација; образовање за заштиту природе и одрживи развој; екологизација педагогије (одговор на кризу васпитања) и педагогизација екологије (одговор на еколошку кризу).
15. Рекапитулација садржаја тематских целина предмета Социјална екологија.

Практична настава

Анализа рецентних диспропорција (локално, регионално, глобално) на релацији oбележја геопростора, стање животне средине и економски и социјални развој. Обрада студија случаја са циљем указивања на тенденције индолентног, односно економски и еколошки скŷпог начина живљења и развоја. Анализа механизама еколошке и социјалне поларизације простора, посебно механизме географског груписања и разређивања. Указивање на еколошке проблеме (ваздух, вода, земљиште) као лимитирајуће факторе очувања достигнутог и будућег развоја привредних делатности (енергетика, водопривреда, индустрија, пољопривреда), али и друштва уопште. Географско разређивање као фактор увећања обима и структуре невалоризованих ресурса и услова. Презентације студентских семинарских радова.

Литература

Литература – основна

Марковић, Ж. Д. (2005). Социјална екологија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Литература – допунска

Милинчић А.М., Јовановић Поповић Д. и Гајић М., (2015) Онтолошко-гносеолошка основа географије у развоју социјалне екологије. IV конгрес српских географа са међународним учешћем „Достигнућа, актуелности и изазови географске науке и праксе“. pp. 389-394.

Милинчић A. М. (2016) Хoлистички концепт географије у перцепцији проблема истраживња социјалне екологије, Универзитет у Бањој Луци – ПМФ, Конференција поводом обиљежавања 20 година рада Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци.

Милинчић, А.М. (2005). Поводом дана планете Земље, часопис Глобус, СГД, св. 30, Београд, стр. 193-210.

Milinčić, А. M, Vujadinović, S., Đorđević, T. (2012). Kultura kao faktor uticaja društva na životnu sredinu. Zbornik radova: Problemi i izazovi savremene geografske nauke i nastave, str. 35–42. Beograd: Geografski fakultet u Beogradu.