Пратите нас

Image Alt

Систем центара у Србији (PP4201)

  /  Систем центара у Србији (PP4201)

Систем центара у Србији (PP4201)

  • Врста и ниво студија: Основне академске студије
  • Наставник
  • Статус предмета: Обавезан
  • Број ЕСПБ: 4
  • Семестар: 8
  • Број часова: 2+2

Циљ предмета

Стицање скупа научно утемељених конзистентних и систематизованих научних и стручних знања о насељским центима, са свим њиховим суштинским одредницама; на бази релевантних теоријско-методолошких поставки (теорије поларизованог развоја, модели децентрализације, полицентричности, децентрализоване концентрације итд.) објашњење и разумевање законитости развоја и размештаја насељских центара, као развојних нуклеуса чије је формирање и постојање детерминисано савременим друштвено-економским контекстом; Сагледавање перспективних трендова у развоју и размештају развојних насељских центара у конкретном геопростору са циљем формирања оптималних планских решења, применљивих у пракси (са акцентром на центрима који нису у обухвату функционало урбаних подручја).

Исход предмета

Оспособљавање студента – будућег просторног планера да примени синтетизована знања из области географије насеља, урбане и руралне, регионалне и економске географије у решавању конкретних проблема у локалном и регионалном просторном планирању, тј. да на основу релевантних индикатора изврши анализу и оцену развојних могућности планираног простора, односно идентификује стожере (насељске центре) будућих развојних процеса и детерминише планска решења која ће водити укупном суштинском оснаживању планиране територије. Такђе, као исход предмета очекује се да студент овлада методологијом израде сегмента „друштво: становништво, мрежа насеља и јавне службе“ при изради просторних планова.

Садржај предмета

Предавања:

Релевантне теоријско методолошке поставке са аспекта развојних насељских центара, односно са становишта локалног развоја

Систем центара у Србији

Врсте центара у систему центара у Србији: градска насеља, центри јединица локалне самопутаве, центри заједнице села итд., са акцентром на центрима који нису у обухвату ФУП-ова

Потенцијални насељски центри: методологија дефинисања, улога и значај у развојним процесима подручја на којем егзистирају

Начин изучавања насељских центара за потребе просторног планирања – суштинске одреднице развојних насељских центараФункцијски капацитет развојних насељских центари

Функцијска комплементарност развојних насељских центара, умрежавање центара као циљ и/или средство

Регионална заступљеност развојних насељских центара

Препоруке и пројекције развоја насељских центара Србије

Сегмент Друштво: становништво, мрежа насеља и јавне службе у просторним плановима

 

Вежбе: Истраживачки рад кроз израду конкретних задатака –анализа система центара на различитим територијалним нивоима од локалног до националног, испитивање улоге и значаја насељских центара у развојним процесима подручја на којем егзистирају, испитивање суштинских одредница центара, њиховог функционалног капацитета и др., планирање одрживог ситема центара на анализираној теритоији.

Литература

Живановић Зора (2015). Градови средње величине-развојни центри на подручју Централне Србије, Посебно издање Географског факултета Универзитета у Београду, ISBN 978-86-6283-019-7, Београд.

Zora Živanović, Branka Tošić, Teodora Nikolić & Dragica Gatarić (2019). Urban System in Serbia—The Factor in the Planning of Balanced Regional Development. Sustainability Vol.11, Issue 15, 4168, (1-19); https://doi.org/10.3390/su11154168 (registering DOI).

Živanović Z., Tošić B. (2017). Defining urban regions in Serbia. Geographica Pannonica Volume 21, Issue 2, DOI: 10.18421/GP21.02-02, 85-95.

Branka Tošić, Zora Živanović, Teodora Nikolić (2017) FUNCTION EQUILIBRIUM IN THE MEDIUM AND LARGE URBAN SETTLEMENTS OF SERBIA, Collection of Papers, LXV – No. 1, p. 73-93.

Zora Živanović, Branka Tošić, Marko Krevs (2015).Multiple-criteria Analysis as a Method for Defining Medium-sized Cities: The Example of Central Serbia. Geodetski vestnik, Journal of the Association of Surveyors of Slovenia, Vol. 59, No.1, (102-115).

Živanović Z., Tošić B. (2016). The need of harmonising the administrative and the functional metropolitan area: the case of Belgrade.Spatium  35, June 2016, Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, IAUS, Belgrade. UDC 711.4(497.11 Београд)(091), DOI: 10.2298/SPAT1635037Z (37-44).

Живановић З. (2016). Поларизационо деловање општинских центара на развој окружења. Демографија, књига бр. 12, Међународни часопис за демографска и остала друштвена истраживања, ISSN 1820 – 4244, стр: 157-175, Београд.

Вељковић А., Јовановић Б. Р., Тошић Б. (1995). Градови Србије – центри развоја у мрежи насеља; САНУ и Географски институт „Јован Цвијић“, Београд.

·      Деобњаковић Марија (2019). Развојна улога руралних насеља Централне Србије, Књига 95, ISBN 978-86-80029-78-8

Хајдуковић-Јанев, Д. (1980). Улога градова у регионалном развоју, Економски институт Београд.

Вујошевић, В. (1989). Систем градова и регионални развој Србије, ЈУГИНУС, Београд.

Шимуновић, И. (1996). Гад у регији или регионални град, Сплит.

Тошић Б (1996): Насеља Подрињско-колубарског региона. Задужбина Aндрејевић књ. бр. 8, Београд.

Michael Pacione (2009). Urban geography – a global perspective.

Hall, T. (1996). Urban geography. Routletge, London and New York.

Harold Carter (1995). The Study of urban geography. London ; New York : Edward Arnold ; New York : Co-published by Halsted Press.

International Guidelines on Decentralization and Access to Basic Services for All (2009) United Nations Human Settlements Programme (UN‑HABITAT).

Милан Вреск (1984). Развој урбаних система у свету Школска књига, Загреб.

Ми­лан Вреск (1990).Град у ре­ги­о­нал­ном и ур­ба­ном пла­ни­ра­њу, Школ­ска књи­га, За­греб.

Милан Вреск (1990). Основе урбане географије, Школ­ска књи­га, За­греб.

Милан Вреск (2002). Град и урбанизација, Школска књига, Загреб.

Крешић И. (1981).Просторна економија – основе теорије локације, размештаја и организације у простору. Информатор. Загреб.

Бадовинац, П. (1997). Централне урбане функције – центри. Архитектонски факултет у Београду, Београд.