Социјална екологија

• Врста и ниво студија: Основне академске студије
• Наставник
• др Мирољуб Милинчић
• Статус предмета: Обавезан
• Број ЕСПБ: 6
• Семестар: 6
• Број часова: 2+2

Циљ предмета

Хронолошко и хоролошко разумевање генезе односа у систему друштво – животна средина. Утицај популационог раста и друштвеног развоја на животну средину, на просторној скали од локалног до глобалног. Стечене специфичне компетенције (знања и вештина) о геопросторним садржајима (појаве и процеси) и њиховим корелацијама надоградити додатним теоријским и емпиријским интерпретацијама о односу друштва и природе, у историјском, актуелном и перспективном контексту. Разумевање сложеног комплекса веза и односа на релацији људско друштво – животна средина омогућава боље компетенције за тумачење емпиријских чињеница и присутних теоријских концепција. Разумевање односа између друштва и физичког окружења, допринеће схватању узрока и последица механизама локалних, регионалних и глобалних проблема животне средине. Такође, да нема универзалног, трајног и суштинског решења за проблеме животне средине, односно ликалне и глобалне одрживости. Оспособљавање за компетентно партиципирање у изради и реализацији програма Локалних екололшких акционих планова и Локалних програма одрживог развоја.

Исход предмета

Стицање способности за разумевање теоријских концепција и практичну примену знања из области социјалне екологије. Унапређење способности перцепције, анализирања и генерализовања односа и веза у сложеним системима природа – друштво, природа – друштво – техника – екологија.

Садржај предмета

Предавања:
1. Упознавање студената са: програмом наставног предмета Социјална екологија и његовом позицијом у реализацији наставног плана студијске групе Геопросторне основе животне средине; динамиком, начином рада и реализацијом наставног плана; упутства за избор, конципирање и реализације тема семинарских радова.
2. Уводна разматрања: антички корени еколошких идеја и перцепције света; социјална екологија – настанак и развој, премет и метод проучавања, основни појмови и положај у систему наука; географски и социолошки корени генезе социјалне екологије; географски монизам и холистички концепт екологије као гносеолошко/епистемиолошка основа социјалне екологије; међусобни односи социјалне екологије и других сродних дисциплина: општа екологија, глобална екологија, хумана екологија и еколошка социологија.
3. Противуречност развоја природе и друштва узрок и последица еколошких проблема: простор као ограничени ресурс и услов; стање и капацитет појединих медијума животне средине (атмосфера, хидросфера, педосфера, биосфера); растућа популација и опадајућа доступност ресурса; промене у животној средини (дефорестрација, десертификација, ацидификација …) и еколошки капацитет простора.
4. Развојне противуречности природе и друштва као основа  еколошких проблема: еколошки капацитет Планете и перспективе демографског и економско-географског раста и развоја; еколошка и социјална поларизација простора; еколошки отисак (раст популације и животног стандарда); коинциденција савремене економске и еколошке кризе; промена парадигме егзистенције – жи­ве­ло се од при­ро­де а од са­да се мо­ра жи­ве­ти са њом; геопростор као супер танкер и супер депонија.
5. Теоријске поставке и схватања о систему човек-друштво-животна средина: историјски развој погледа на однос човека и његове околине; грађанске теорије и приступи проблему животне средине; натуралистички приступи (биолошки детерминизам, генетски детерминизам, социјал-органицизам, географски детерминизам); социологистички приступи (малтузијанство, неомалтузијанство, економски детерминизам, технолошки детерминизам, еколошки детерминизам).
6. Култура и животна средина: о систему култура – друштво – простор; култура као основно обележје друштва и простора, култура као најзначајнији друштвени производ и посредник између природе и друштва; култура као фактор трансформације животне средине у складу са потребама друштва и начин прилагођавања друштва условима средине; култура као основни агенс деловања људског друштва на окружење; културни концепти као детерминанте утицаја друштва на трансформацију живих и неживих, природних и друштвених подсистема окружења; позитивна корелација раста насиља у друштву и насиља над природом; процеси културне и биолошке хомогенизације.
7. Еволуција пејзажа и системи животне средине: фазе развоја друштва и културног пејзажа (палеолитска епоха, аграрна револуција, индустријска револуција, постиндустријско друштво); системи животне средине: изворни природни предели, антропогено измењени или културно природни предели, антропогено културни или социо-економски предели).
8. Друштвена условљеност еколошке кризе: хронолошка и хоролошка анализа техничко-технолошког прогреса односно утицаја друштва на животну средину и прве еколошке кризе (локално-регионално); утицај индустријског друштва и демографског раста на животну средину – зачетак глобалне еколошке кризе; еволуција еколошких проблема од преиндустријских (статичних) ка индустријским (динамичким) градовима; урбана транзиција и еколошка криза; градови као „паразити“ биосфере; еколошка интеракција урбаних система и окружења, односно екосистема „снабдевача“.
9. Глобализација и животна средина: основна обележја и тенденције глобализације и утицај на окружење; глобални проблеми животне средине; глобално друштво и глобални однос према окружењу; међународне конференције и декларације, Агенда 21; еколошки императив; еколошки менаџмент.
10. Религије и екологија: рани облици веровања (тотемизам, анимизам, … магија, фетишизам) и животна средина; религије античких друштава и животна средина; екуменске религије; јудеохришћанска култура и животна средина, идеологија и екологија; екологија као идеологија.
11. Одрживи развој: Економија и екологија; критика идеологије раста (границе раста, нулти раст, одрживи развој); генеза идеје одрживости – од шумарстава до савременог концепта одрживог развоја; институционализација концепта одрживог развоја; циљеви и критике концепта одрживог развоја; теорија и пракса одрживог развоја; границе раста и раст граница; индикатори одрживости (мо­де­л PER („pres­sion–etat–re­spon­se“ – при­ти­сак–ста­ње–ре­ак­ци­ја).
12. Одрживи развој у пракси: еколошка историја; девастиране и угашене локалне и регионалне заједнице услед еколошког колапса; промена пута до одрживости; стратегија одрживог развоја у пракси; ЛЕАП; локални акциони план одрживог развоја; локална агенда 21, очување утемељено на заједници (ОУНЗ); НЕАП.
13. Однос „дубоке“ и „плитке“ екологије, антропоцентрични и биоцентрични поглед на свет: услови настанка, развоја и савремени смисао „плитке“ и „социјалне“ екологије као нових еколошких парадигми. Еколошка свест; екозофски приступ (Naess); еколошка етика.
14. Образовање и животна средина: функције образовања; образовање у традицији и модерности; еколошка едукација; образовање за заштиту природе и одрживи развој; екологизација педагогије (одговор на кризу васпитања) и педагогизација екологије (одговор на еколошку кризу).
15. Рекапитулација садржаја тематских целина предмета Социјална екологија.

Вежбе:
Анализа рецентних диспропорција (локално, регионално, глобално) на релацији oбележја геопростора, стање животне средине и економски и социјални развој. Обрада студија случаја са циљем указивања на тенденције индолентног, односно економски и еколошки скŷпог начина живљења и развоја. Анализа механизама еколошке и социјалне поларизације простора, посебно механизме географског груписања и разређивања. Указивање на еколошке проблеме (ваздух, вода, земљиште) као лимитирајуће факторе очувања достигнутог и будућег развоја привредних делатности (енергетика, водопривреда, индустрија, пољопривреда), али и друштва уопште. Географско разређивање као фактор увећања обима и структуре невалоризованих ресурса и услова. Презентације студентских семинарских радова.

Литература

Основна:
Марковић, Ж. Д. (2005). Социјална екологија. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
Cifric, I. (1989). Socijalna ekologija. Globus, Zagreb.

Допунска:
Милинчић, А.М. (2005). Поводом дана планете Земље. часопис Глобус, СГД, св. 30, Београд, стр. 193-210.
Милинчић, А.М. (2005). Дефицит вода и географија жеђи. Земља и људи, св. 55, СГД, Београд, стр. 89-100.
Milinčić, А. M, Vujadinović, S., Đorđević, T. (2012). Kultura kao faktor uticaja društva na životnu sredinu. Zbornik radova sa naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem: Problemi i izazovi savremene geografske nauke i nastave, str. 35–42. Beograd: Geografski fakultet u Beogradu.
Милинчић, А.М. (2001). Србија – геополитика животне средине. научна монографија. СГД, Београд.
Милинчић, А.М. (2004). Економско-географска и еколошка поларизација простора као фактор нових функционалних односа међу просторним целинама. Гласник СГД, св. LXXXIV – број 2, Београд, стр. 157-164.