Туристички десперзиви и насеља (TT12I1)

• Врста и ниво студија: Основне академске студије
• Статус предмета: Изборни
• Број ЕСПБ: 6
• Семестар: 2
• Број часова: 2+2

Циљ предмета

Стицање знања о законитостима постанка и развоја насеља, дефинисању критеријума за одређивање статуса туристичких места и насеља. Оспособљавање студената за одређивање природних и антропогених туристичких вредности и њиховог значаја за формирање туристичког производа и туристичке понуде у геопростору. Развијање критичког мишљења о утицају савремених друштвено-економских појава и процеса на свеукупни привредни развој и дисперзија туристичких места и насеља у Србији.

Исход предмета

По завршетку студија, студент ће бити оспособљен да: 1) идентификује физичко-географске и друштвено-географске појаве и процесе који су утицали на постанак, развој и размештај туристичких дисперзива; 2) објасни туристичке ресурсе, њихову вредност и значај за формирање туристичке понуде у Србији; 3) анализира критеријуме за стицање статуста туристичких места и насеља по регионима у Србији; 4) Предложи туристичке дестинације у Србији и начин како је могуће повећати њихову предност на глобалном тржишту; 5) предвиди утицај савремених друштвено-економских појава и процеса на организацију туризма и уређењу туристичких дисперзива; 6) примени стечена знања у различитим сферама друштвене праксе.

Садржај предмета

Теоријска настава

1) По­ја­ва и раз­вој људ­ских на­се­ља. Ин­те­гра­ци­о­не и дез­ин­те­гра­ци­је тен­ден­ци­је у раз­во­ју ге­о­граф­ског аспек­та из­у­ча­ва­ња на­се­ља.

2) По­јам и основ­не вр­сте људ­ских на­се­ља (стал­на – се­о­ска, ме­шо­ви­та и град­ска, и при­вре­ме­на – ра­тар­ска, сто­чар­ска, ви­но­гра­дар­ска, ви­кенд, кам­по­ви и др.). Ре­ле­вант­на ге­о­граф­ска обе­леж­ја на­се­ља: име, гра­ни­це (ад­ми­ни­стра­тив­не или план­ске, фор­мал­не и функ­ци­о­нал­не), по­вр­ши­на (кон­ти­ну­и­ра­на и дис­кон­ти­ну­и­ра­на), об­лик, ста­нов­ни­штво, функ­ци­је, гра­ви­та­ци­о­на при­влач­ност и усме­ре­ност, мре­же и си­стеми на­се­ља, про­стор­но-функ­ци­о­нал­ни од­но­си и ве­зе и др.

3) На­се­ља и са­вре­ме­ни дру­штве­но-еко­ном­ски про­це­си. – Ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја. Ур­ба­ни­за­ци­ја. Де­а­гра­ри­за­ци­ја. Кон­цен­тра­ци­ја. Де­кон­цен­тра­ци­ја. По­ла­ри­за­ци­ја и дру­ги про­це­си. Син­хро­ни­зо­ва­ност и ком­племен­тар­ност у раз­во­ју дру­штве­но-еко­ном­ских про­це­са.

4) Увод у ту­ри­змо­ло­шка про­у­ча­ва­ња на­се­ља. – По­јам и вр­сте ту­ри­стич­ких дис­пер­зи­ва (се­о­ска, град­ска и ме­шо­ви­та на­се­ља). По­јам ту­ри­стич­ких на­се­ља. Пред­мет и за­да­ци ту­ри­змо­ло­шких про­у­ча­ва­ња на­се­ља.

5) Ре­ле­вант­на ту­ри­змо­ло­шка обе­леж­ја на­се­ља (по­ло­жај, ту­ри­стич­ке вред­но­сти, сме­штај­ни ка­па­ци­те­ти, ту­ри­стич­ки про­мет и др.). Туристичка места и на­се­ља као еле­мен­ти ту­ри­стич­ког тр­жи­шта. Ге­о­про­сто­р­ни ефек­ти (фи­зи­о­ном­ски, де­мо­граф­ски, функ­ци­о­нал­ни и др.) раз­во­ја ту­ри­зма. Раз­ли­чи­ти на­уч­ни аспек­ти (ге­о­граф­ски, еко­ном­ски, де­мо­граф­ски, ту­ри­змо­ло­шки и др.) у про­у­ча­ва­њу ту­ри­стич­ких дис­пер­зи­ва и на­се­ља.

6) – 7) Оста­ле вр­сте на­се­ља и ту­ри­зам. – Вр­сте и ту­ри­стич­ки зна­чај при­вре­ме­них (се­зон­ских) на­се­ља. Ту­ри­стич­ки кам­по­ви (по­јам и по­де­ла). Про­стор­ни раз­ме­штај и кон­цен­тра­ци­ја ту­ри­стич­ких кам­по­ва (кам­по­ви дуж тран­зит­них ту­ри­стич­ких пра­ва­ца, кам­по­ви у ту­ри­стич­ким ре­ги­ја­ма, кам­по­ви у изо­ло­ва­ним ту­ри­стич­ким под­руч­ји­ма и др.). Про­стор­но-функ­ци­о­нал­на ор­га­ни­за­ци­ја ту­ри­стич­ких кам­по­ва.

8) Ви­кенд на­се­ља. Ло­ка­ци­о­ни зах­те­ви, про­стор­ни раз­ме­штај и кон­цен­тра­ци­ја ви­кенд на­се­ља. Тран­сфор­ма­ци­ја ви­кенд на­се­ља у стал­на на­се­ља.

9) Бањ­ска на­се­ља. По­јам бањ­ског на­се­ља и ба­ње. Гру­пе бањ­ских на­се­ља и ба­ња у мре­жи на­се­ља Ср­би­је.

10) Ти­по­ло­ги­ја ту­ри­стич­ких места и на­се­ља. – Ге­нет­ска ти­по­ло­ги­ја, ге­о­граф­ска ти­по­ло­ги­ја, функ­ци­о­нал­на ти­по­ло­ги­ја.

11) Ста­ти­стич­ка ти­по­ло­ги­ја ту­ри­стич­ких ме­ста (глав­ни ад­ми­ни­стра­тив­ни цен­три, бањ­ска ме­ста, при­мор­ска ме­ста, пла­нин­ска ме­ста, оста­ла ту­ри­стич­ка ме­ста и оста­ла ме­ста).

12) Раз­вр­ста­ва­ње се­о­ских на­се­ља као но­си­о­ца раз­во­ја се­о­ског ту­ри­зма. Еко се­ло. Ет­но се­ло. Ту­ри­зам и ре­ви­та­ли­за­ци­ја се­о­ских на­се­ља и про­из­вод­ње. Тен­ден­ци­је у до­са­да­шњем раз­во­ју и пер­спек­ти­ве се­о­ског ту­ри­зма у Ср­би­ји.

13) Гра­до­ви као жа­ри­шта ту­ри­стич­ке по­тра­жње и по­ну­де (по­де­ла, кон­цен­тра­ци­ја и зна­чај). Ефек­ти (пеј­за­жни, еко­ном­ски, со­ци­јал­ни и др.) ту­ри­стич­ког при­вре­ђи­ва­ња у гра­до­ви­ма. Ти­по­ло­ги­ја и размештај град­ских на­се­ља. Пер­спек­ти­ве раз­во­ја град­ског ту­ри­зма у Ср­би­ји.

14) – 15) Ве­ли­ки гра­до­ви – цен­три нај­ве­ћег ту­ри­стич­ког про­ме­та. Европ­ски гра­до­ви. Гра­до­ви Сре­до­зе­мља. Ту­ри­стич­ке ме­тро­по­ле Аме­ри­ке. Гра­до­ви Афри­ке, Ази­је и Аустра­ли­је.

 

Практична настава

Од­ре­ђи­ва­ње ти­по­ва стал­них на­се­ља ко­ри­шће­њем ста­ти­стич­ке ин­фор­ма­тив­не осно­ве и од­го­ва­ра­ју­ћих ка­ра­та (ге­о­граф­ских, ад­ми­ни­стра­тив­но-те­ри­то­ри­јал­них и др.)..

Из­бор, ана­ли­за и при­ме­на кри­те­ри­ју­ма за ти­по­ло­ги­ју на­се­ља (се­о­ских, град­ских и ту­ри­стич­ких). Об­ра­да кри­те­ри­ју­ма за ста­ти­стич­ку кла­си­фи­ка­ци­ју ту­ри­стич­ких ме­ста (до­ла­сци и но­ће­ња до­ма­ћих и стра­них ту­ри­ста) и њихов размештај у Србији.

Израда картографских и графичких прилога о туристичким местима и насељима.

Ана­ли­за ту­ри­стич­ких места и на­се­ља у раз­ли­чи­тим пла­но­ви­ма (ур­ба­ни­стич­ким, про­стор­ним и др.), са по­себ­ним освр­том на но­си­о­це раз­во­ја се­о­ског, град­ског и еко ту­ри­зма у Ср­би­ји.

Литература

Основна:

1. Ста­мен­ко­вић, Ђ. С., Ба­че­вић, М. (1992). Ге­о­гра­фи­ја на­се­ља. Бе­о­град: Ге­о­граф­ски фа­кул­тет ПМФ Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду.
2. Јо­ви­чић, Д. (2002). Ме­наџ­мент ту­ри­стич­ких де­сти­на­ци­ја. Бе­о­град: Пред­у­зе­ће за же­ле­знич­ку из­давач­ко-но­вин­ску де­лат­ност д.о.о.

Допунска:

1. Одрживи развој бањских и туристичких насеља у Србији (2010). Посебна издања, књ. 64. Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије
2. Че­ро­вић, С. (2002). Стра­те­гиј­ски ме­наџ­мент ту­ри­стич­ке при­вре­де Ср­би­је. Бе­о­град: Пред­у­зе­ће за же­ле­знич­ку из­да­вач­ко-но­вин­ску де­лат­ност д.о.о.
3. Сто најлепших градова света, Младинска књига, Београд, 2008.