Старење раде снаге (MHR1I4)
- Врста и ниво студија: Мастер академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 7
- Семестар: 1
- Број часова: 3+0
Циљ предмета
Упознавање са старењем становништва као једним од најважнијих демографских процеса, који има далекосежне последице на обим, знања, вештине и продуктивност радне снаге. Објашњење кључних механизама путем којих фертилитет, морталитет и миграције обликују радни контингент, и упознавање са најважнијим економским последицама промене старосног састава радне снаге. Апострофирање значаја кохортног приступа за проучавање прошлих, садшњих и будућих карактеристика радног контингента.
Исход предмета
Студенти разумеју везе и односе између кључних демографских варијабли које одређују обим, динамику и састав радног контингента. Тумаче промене старосног састава радне снаге и процењују дубину дефицита који настане током економског животног циклуса. Оспособљени су да антиципирају утицај глобалног демографског старења на контингент лица запослених у специфичним занимањима, делатностима и регионима. Критички се односе према стратегијама управљања људским ресурсима које су неусклађене са глобалним демографским старењем.
Садржај предмета
Теоријска настава:
Процес демографског старења у свету и Србији – узроци и последице. Теоријски и концептуални оквири за проучавање старења становништва. Повезаност демографске транзиције и транзиције старосног састава становништва. Традиционалне и алтернативне мере старосне зависности. Променљиви демографски оквири радне снаге и репродукција радног контингента. Утицај нерегуларних кохортних токова на понуду рада. Актуелни трендови специфичних стопа партиципације у радној снази и раст активности старијих радника. Старење као детерминанта обима и квалитета радне снаге. Промене у здравим годинама живота становништва у радном контигенту. Старосни образац зарађивања, потрошње и штедње. Дефицит током економског животног циклуса. Старење радне снаге и међугенерацијска економија. Дефинисање демографске дивиденде, опортунентног прозора и демографског бонуса. Очекивана старост приликом пензионисања Кактеристике географске дистрибуције радне снаге. Старосно-оријентисан менаџмент људских ресурса.
Литература
Глигоријевић, В. и Стојилковић Гњатовић, Ј. (2024). Увод у економску демографију. Београд: Географски факултет.
Глигоријевић, В., Бакић, Д. (2022). Људски капитал и радна снага у Србији – потенцијали и ограничења. У: Војковић, Г., Глигоријевић, В. (ур.) „Становништво Србије – како управљати демографским изазовима“, Универзитет у Београду Географски факултет, стр.145-165.
Stojilković Gnjatović, J. (2019). Teorijski i konceptualni okvir izučavanja starenja stanovništva. Stanovništvo, 57(2), 13-33.
Стojилковић Гњатовић, Ј. (2018). Теоријско-методолошка преиспитавања феномена демографског старења у Србији. Докторска дисертација. Географски факултет, Београд.
Глигоријевић, В. Васић, П. (2018). Допринос старења опадању стопе активности: квантификација декомпозитним методом, Зборник матице српске за друштвена истраживања, 167, 3, 525-535, ISSN 0352-5732
Gligorijević, V., Mirić, N., Vasić, P. (2014). Is skills renewal in ageing workforce possible? Evidence from Serbia. Zbornik matice srpske za društvena istraživanja, 148, 653-664. DOI: 10.2298/ZMSDN1448653G
Gligorijević, V., Knežević, A. & Bakić, D. (2023). Decomposition of the recent increase in the labour force participation rate in Serbia. Bulletin of the Serbian Geographical Society, 103(1), 475-502. doi: 10.2298/GSGD2301475G
Глигоријевић, В., Кнежевић, А. & Бакић, Д. (2023). Директни и индиректни ефекти демографских структура на стопу партиципације у радној снази. Зборник Матице српске за друштвене науке, 185(172023), 31-50. doi: https://doi.org/10.2298/ZMSDN2385031G
Stojilković Gnjatović, Ј. (2023) Age structure of the population of Serbia: What changes were recorded in the censuses in 2002, 2011 and 2022?. Sociological review, vol. LVII (3), стр. 792–822.
Stojilković Gnjatović, J., Devedžić, M. (2020). Kohortno “talasanje“ kompenzacionih i krnjih generacija kroz pokazatelje oštrine i dubine starenja stanovništva u Srbiji. Demografija, (17), 9-28.
Rowland, Donald T. (2012) Population Aging, The Transformation of Societies. Springer.
Lefebvre, M., & Perelman, S. (2007). An Ageing Burden Indicator. In Zaidi, A. Mainstreaming Ageing: Indicators to Monitor Sustainable Progress and Policies (B. Marin, Ed.) (1st ed.). Routledge. https://doi.org/10.4324/9781315250076B.
Pinto, da Silva Ramosc & Nunes (2014), Managing an aging workforce: What is the value of human resource management practices for different age groups of workers?, TÉKHNE – Review of Applied Management Studies, 12, pp. 58-68.