Пре нешто више од једног века утемељивач географске науке на нашем простору, Јован Цвијић, изнео је мишљење да се географија не може ограничити на једноставно описивање појава и процеса на Земљиној површини. У савременом периоду, потпуно је јасно да дескриптивни карактер „научних” истраживања не задовољава потребе савремене географске науке, јер је она изашла из фазе описивања појава и процеса на Земљиној површини и ушла у фазу њиховог научног објашњавања и предвиђања.
Савремена географија је природно-друштвена наука, а у систему наука има по много чему специфичну позицију из које произилазе њене разгранате везе са другим посебним и сродним наукама. Често се истиче да је најприроднија у систему друштвених наука и најдруштвенија у систему природних наука. Као таква, тесно је повезана са многим посебним наукама, њиховим научним дисциплинама и поддисциплинама. Исто тако, она поседује и одређену универзалност, јер се бави проучавањем целокупне стварности света (Земље). Повезаност географије са појединим природним наукама, пре свега са астрономијом, геологијом, метеорологијом, биологијом, физиком, хемијом и математиком, произилази из научне суштине њеног предмета проучавања у делу који се односи на природу географске средине (физичкогеографски комплекс). Односи и везе географије са друштвеним наукама су многобројне и разноврсне, а оне су изграђене на принципима заједничког истраживања друштвених компоненти географске средине.
Захваљујући поузданим мерењима и анализама, географи данас поседују могућност квантификације, односно одређивања интензитета различитих природних процеса, демографских, социо-економских и еколошких промена, итд. Примена савремене методологије истраживања која се употпуњује ГИС технологијом, омогућава објективније и веродостојније резултате истраживања, а њихова основна карактеристика је димензионираност и проверљивост у пракси. На основу тога, долази се до довољно егзактних чињеница, на основу којих се могу остварити потпуно јасни судови о узроцима, интензитету и последицама различитих природних и друштвених појава и процеса, али и предвидети нека будућа стања. Ово даје снагу географији да буде препознатљива и додатно потребна савременом друштву.
Циљеви студијског програма су формирање фундаменталних и апликативних знања, способности, вештина и ставова потребних за планирање, организовање и реализацију наставе географије у основним и средњим школама, као и за праћење и процењивање резултата учења географије. Осим рада у школи, циљ је и да се студенти упознају и овладају техникама које се користе у савременој географији, да се припреме за теренски рад и стекну основна знања како би касније могли да се баве научно-истраживачким радом, али и оспособе за равноправно учешће у мултидисциплинарним истраживањима за потребе реализације различитих пројеката, студија и елабората.
Исход процеса учења је оспособљеност географа за планирање рада, организовање и извођење наставе географије у основним и средњим школама у складу са савременим научним достигнућима у области географије и њеним интегралним научним дисциплинама које се изучавају на овом студијском програму. Осим оспособљавања за наставу у школи, акценат је стављен на применљивост знања, што одговара тенденцији географије да се све више усмерава ка решавању практичних проблема савременог друштва.
ШЕФ ОДСЕКА
др Иван Раткај, редовни професор
Катедра за физичку географију
ШЕФ КАТЕДРЕ – др Сања Манојловић, редовни професор
- др Славољуб Драгићевић, редовни професор
- др Владан Дуцић, редовни професор
- др Предраг Ђуровић, редовни професор
- др Ненад Живковић, редовни професор
- др Снежана Ђурђић, редовни професор
- др Горан Анђелковић, редовни професор
- др Ивана Царевић, редовни професор
- др Јелена Луковић, редовни професор
- др Александар Петровић, ванредни професор
- др Марко Ланговић, доцент
- Наталија Батоћанин, асистент
- Tијана Јаковљевић, асистент
Катедра за друштвену географију
ШЕФ КАТЕДРЕ – др Иван Раткај, редовни професор
- др Марија Антић, редовни професор
- др Драгица Гатарић, редовни професор
- др Даница Шантић, редовни професор
- др Микица Сибиновић, редовни професор
- др Аљоша Будовић, доцент
- др Никола Јоцић, доцент
Катедра за регионалну географију
ШЕФ КАТЕДРЕ – др Снежана Вујадиновић, редовни професор
- др Дејан Шабић, редовни професор
- др Мирјана Гајић, редовни професор
- др Рајко Голић, ванредни професор
- др Марко Јоксимовић, ванредни професор
- др Филип Крстић, доцент
Катедра за дидактику и методику наставе географије
ШЕФ КАТЕДРЕ – др Славољуб Јовановић, редовни професор