Pre nešto više od jednog veka utemeljivač geografske nauke na našem prostoru, Jovan Cvijić, izneo je mišljenje da se geografija ne može ograničiti na jednostavno opisivanje pojava i procesa na Zemljinoj površini. U savremenom periodu, potpuno je jasno da deskriptivni karakter „naučnih” istraživanja ne zadovoljava potrebe savremene geografske nauke, jer je ona izašla iz faze opisivanja pojava i procesa na Zemljinoj površini i ušla u fazu njihovog naučnog objašnjavanja i predviđanja.
Savremena geografija je prirodno-društvena nauka, a u sistemu nauka ima po mnogo čemu specifičnu poziciju iz koje proizilaze njene razgranate veze sa drugim posebnim i srodnim naukama. Često se ističe da je najprirodnija u sistemu društvenih nauka i najdruštvenija u sistemu prirodnih nauka. Kao takva, tesno je povezana sa mnogim posebnim naukama, njihovim naučnim disciplinama i poddisciplinama. Isto tako, ona poseduje i određenu univerzalnost, jer se bavi proučavanjem celokupne stvarnosti sveta (Zemlje). Povezanost geografije sa pojedinim prirodnim naukama, pre svega sa astronomijom, geologijom, meteorologijom, biologijom, fizikom, hemijom i matematikom, proizilazi iz naučne suštine njenog predmeta proučavanja u delu koji se odnosi na prirodu geografske sredine (fizičkogeografski kompleks). Odnosi i veze geografije sa društvenim naukama su mnogobrojne i raznovrsne, a one su izgrađene na principima zajedničkog istraživanja društvenih komponenti geografske sredine.
Zahvaljujući pouzdanim merenjima i analizama, geografi danas poseduju mogućnost kvantifikacije, odnosno određivanja intenziteta različitih prirodnih procesa, demografskih, socio-ekonomskih i ekoloških promena, itd. Primena savremene metodologije istraživanja koja se upotpunjuje GIS tehnologijom, omogućava objektivnije i verodostojnije rezultate istraživanja, a njihova osnovna karakteristika je dimenzioniranost i proverljivost u praksi. Na osnovu toga, dolazi se do dovoljno egzaktnih činjenica, na osnovu kojih se mogu ostvariti potpuno jasni sudovi o uzrocima, intenzitetu i posledicama različitih prirodnih i društvenih pojava i procesa, ali i predvideti neka buduća stanja. Ovo daje snagu geografiji da bude prepoznatljiva i dodatno potrebna savremenom društvu.
Ciljevi studijskog programa su formiranje fundamentalnih i aplikativnih znanja, sposobnosti, veština i stavova potrebnih za planiranje, organizovanje i realizaciju nastave geografije u osnovnim i srednjim školama, kao i za praćenje i procenjivanje rezultata učenja geografije. Osim rada u školi, cilj je i da se studenti upoznaju i ovladaju tehnikama koje se koriste u savremenoj geografiji, da se pripreme za terenski rad i steknu osnovna znanja kako bi kasnije mogli da se bave naučno-istraživačkim radom, ali i osposobe za ravnopravno učešće u multidisciplinarnim istraživanjima za potrebe realizacije različitih projekata, studija i elaborata.
Ishod procesa učenja je osposobljenost geografa za planiranje rada, organizovanje i izvođenje nastave geografije u osnovnim i srednjim školama u skladu sa savremenim naučnim dostignućima u oblasti geografije i njenim integralnim naučnim disciplinama koje se izučavaju na ovom studijskom programu. Osim osposobljavanja za nastavu u školi, akcenat je stavljen na primenljivost znanja, što odgovara tendenciji geografije da se sve više usmerava ka rešavanju praktičnih problema savremenog društva.
ŠEF ODSEKA
dr Slavoljub Dragićević, redovni profesor
Katedra za fizičku geografiju
ŠEF KATEDRE – dr Slavoljub Dragićević, redovni profesor
- dr Vladan Ducić, redovni profesor
- dr Predrag Đurović, redovni profesor
- dr Nenad Živković, redovni profesor
- dr Snežana Đurđić, redovni profesor
- dr Goran Anđelković, redovni profesor
- dr Ivana Carević, redovni profesor
- dr Sanja Manojlović, redovni profesor
- dr Jelena Luković, redovni profesor
- dr Aleksandar Petrović, vanredni profesor
- Marko Langović, asistent
- Natalija Batoćanin, asistent
- Tijana Jakovljević, asistent
Katedra za društvenu geografiju
ŠEF KATEDRE – dr Ivan Ratkaj, redovni profesor
- dr Marija Antić, redovni profesor
- dr Dragica Gatarić, redovni profesor
- dr Danica Šantić, redovni profesor
- dr Mikica Sibinović, vanredni profesor
- dr Aljoša Budović, docent
- dr Nikola Jocić, docent
Katedra za regionalnu geografiju
ŠEF KATEDRE – dr Rajko Golić, vanredni profesor
- dr Dejan Šabić, redovni profesor
- dr Snežana Vujadinović, redovni profesor
- dr Mirjana Gajić, redovni profesor
- dr Marko Joksimović, vanredni profesor
- Filip Krstić, docent
Katedra za didaktiku i metodiku nastave geografije
ŠEF KATEDRE – dr Slađana Anđelković, redovni profesor